Za mene kažu da sam entuzijasta, pomalo naivan, da ne velim Generalić.
To je OK. Rađe sam takav nego nekakav podlac.
I sad ja, naivac, pitam se kako narod može biti tako naivan i opet davati glasove i povjerenje onim istima za koje se pokazalo i dokazalo da kradu, lažu i sve rade za osobnu korist, a pod maskom za dobrobit domovine.
Nisu to neki novi klinci, ne, to su upravo oni isti iz doba kad se sudilo i osudilo za kriminalne radnje.
Pa kako onda oni mogu dobiti opet toliko glasova?
I onda se meni, naivcu, upali žarulja!
To su uhljebi, koji moraju dati glasove za njih! Jer ako ne daju, tko će ih dalje hraniti, davati plaću za nerad, kupovati limuzine na lijepe oči, plaćati skijanje i ljetovanja za odanost ruci koja ih je uhljebila.
Vidiš li ti, narode, koliko njih čeka da pije tvoju krv?
Oni koji su htjeli pošteno raditi, uglavnom su otišli u svijet trbuhom za kruhom.
Manjina, kao ja, pokušavaju se oduprijeti toj pomami lažnih obećanja, pokušavaju misliti svojim glavama, pokušavaju uraditi nešto sami, ne samo čekati skršenih ruku da netko nešto napravi.
Jer nitko neće ništa napraviti, ako MI sami ne napravimo nešto.
I zna se točno što je to nešto.
To nešto je stati na kraj tim vrećama bez dna, reći im odlučno NE!
Dosta je bilo!
Nemojmo razmišljati na onaj perverzan način: "Kradu, ali i nama daju!"
Koliko vam daju?
75%? 50%? 1%?
Ili ostatke s tanjura?
Pa ako je to u redu, neka se zakonom odredi koliko političar smije ukrasti za sebe, a koliko dati narodu!
Uzeli su nam tvornice, uzeli su nam polja, hoćemo li im dati i Jadran?
RECI NE NAFTI U JADRANU!!!
Nema komentara:
Objavi komentar